Ljubav na daljinu..

Moj slucaj,na pocetku veze toliko sam se borila da ostvarim srecnu vezu sa njim i da me zavoli.Uz mnogo truda i vjerujte mnogo ponizenja na kraju sam uspjela,zavolio me mozda cak vise nego ja njega.Nas jedini problem koliko god nam je bilo lijepo,oboje smo bili strasno ljubomorni,ali to je bio znak da nam je zaista stalo.Voljeli se sigurno jesmo,on je bio muskarac koji je od mene mladji godinu dana.Nikada nisam ranije uobicavala da budem sa mladjim muskarcom od sebe,do tada.Ja sam toliko toga bila ulozila u taj odnos,zapravo sve je pocelo kada sam u drugom gradu dobila posao.Tu smo se upoznali i vremenom ostvarili najduzu vezu koju sam do tada imala.Uslovi na poslu nisu bili tako idealni,i vremenom je postajalo gore,ali nikada nisam razmisljala da odustanem od nas.Medjutim vremenom sam shvatila cinjenicu koja me jako povrijedila,koliko god on mene volio nikada nije pomisljao sa mnom na nesto ozbiljnije pri tome mislim na brak.Uvijek sam trezmeno razmisljala,ok on je premlad i vidim da zaista on ni sa jednom nece se upustiti u bracne vode jos zadugo,ali meni to nije bilo dovoljno.Smatrala sam da mi je potreban zrel muskarac koji je spreman da se suoci sa zivotom,neko ko zeli kao ja da stvori porodicu.A ne neko kome sam ja samo zanimacija i ljubav u prolazu.I koliko god bilo tesko,donijela sam odlugu,dajem otkaz.Zasto da se jos vise vezujem za nekoga sa kim necu nikada imati zajednicku buducnost,on je bio suvise sebican da bi isao na taj korak.Od kada znam za sebe ja imam jasnu sliku muskarca sa kojim zelim da ostarim,zrel muskarac koji je spreman na sve da se bori za ono sto zeli.

Onda sam otisla,to je bila moja najteza odluka do tada,ali jednostavno sam morala.Ostali smo i dalje u kontaktu govoreci jednom drugom koliko nas sve to pogadja,i da se jos uvijek volimo,ali duboko u sebi sam se pitala ako me je zaista volio zasto nije sve uradio da ostanem,i uvijek sam imala dva odgovora ili me nije volio kao sto sam ja to mislila ili je bio toliko sebican i nezreo.Tesko je i danas ali prezivljavam ,on se nekako udaljio u tom nasem kontaktu,kao da me polako zaboravlja,a mene je boljelo.Borim se,trudim se,i znam jednu stvar sve ce to proci,i jednog dana cu naici na onog pravog.Bitno je sebi biti na prvom mjesto to me je on naucio.